После пандемије, изгубљених живота, таман све почне да се смирује, дешава се рат у Украјини. Поносна сам што Србија ипак иде напред, рекла је, у интервјуу за "Блиц", председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.

* Слушајући наше званичнике, мале су шансе да Приштина формира Заједницу српских општина. Јесте ли ви већи оптимиста по том питању?

- Ни најмање. Ово говорим на основу искуства са привременим институцијама у Приштини. За неколико дана, 19. априла, биће тачно 10 година од потписивања Бриселског споразума чија је окосница Заједница српских општина. Слушајући бројне представнике међународне заједнице, Заједница српских општина је малтене ту, само што није, биће формирана, мора бити формирана, са Куртијем или без њега. Међутим, ситуација на терену је све гора. Како би избегао обавезу формирања Заједнице српских општина, Курти поново интензивира провокације. Србе малтретирају, на њих пуцају, руше се српска гробља, на удару су поново цркве, нелегално им се плени имовина. Прошле године смо имали око 150 различитих инцидената, напада на Србе, а ове, до данас, имамо 38. Моје питање међународној заједници, а пре свега ЕУ јесте - како је уопште могуће да ЕУ гарантује неки споразум који једна страна ни након 10 година није имплементирала?

* Шта су следеће обавезе Србије по питању договореног на Охриду?

- Како ја то видим, у овом тренутку, једино Приштина има обавезу - а то је формирање Заједнице српских општина, у складу са Бриселским споразумом. Ми настављамо да будемо конструктивни. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије др Петар Петковић је учествовао у техничким разговорима у Бриселу где је постигнут извесни напредак по питању несталих лица. Али, све у свему, у овом тренутку, без обзира на све лажи које овдашња опозиција пласира у јавности, у недостатку праве агенде, лопта је код Приштине. Прва тачка на дневном реду је формирање Заједнице српских општина.

* На договор о европском предлогу уследиле су бурне реакције десно оријентисаних странака и екстремних организација. Кажу, европски предлог је први корак ка признању Косова и чланству у УН. Да ли разумете ту њихову бојазан?

- Немају они "бојазан", а свакако се не брину за Косово. То што чујемо и видимо је недостатак праве политичке агенде, услед ког они покушавају да направе свој програм базиран на свесној обмани грађана. Погледајте само шта се све дешавало од најаве састанка у Охриду: прво су рекли да председник Вучић иде тамо да нешто потпише и организовали скупове на којима им је главна парола била "Ко потпише, њега убише". Онда, када су видели да председник нити је ишта потписао нити ће потписати, рекли су па нема ни везе, никад нисмо ни рекли да ће потписати. Онда су састанак у Охриду најављивали као "дан Д" и по милионити пут у последњих неколико година оптуживали председника да ће "издати" Косово и да ће "признати" Косово. И као што се то није десило ни 2018. године, ни 2019. године, ни 2020. године, ни 2021. године, ни 2022. године, није се десило ни сада, а председник је и у Скупштини јасно рекао да се то никада неће десити. Тако да је та њихова "бојазан" лажна - и они знају да то Александар Вучић никада неће урадити, само делује да је њима жалије што ништа неће да потпише него политичарима у Приштини.

* Често истичете да су напади из опозиције, када је реч о Косову, резултат недостатка истинске политичке агенде.

- Да. Јер, шта им друго остаје као политичка агенда - путеви, пруге, радна места, економија, наука, култура, вештачка интелигенција, биотехнологија? Коначно, сви они који су данас у опозицији су на један или други начин учествовали у власти до 2012. године и сви они су се, активно и директно, мало-помало одрицали Косова - од 2001. године када су самоиницијативно пустили све албанске терористе и криминалце из затвора, преко 2004. године када су ћутке посматрали погром српског народа на Косову и Метохији, 2008. године када су на једнострано проглашење независности реаговали саопштењем за медије, а тадашњи председник побегао из земље, па 2010. године када су пристали да се преговори о Косову и Метохији пребаце из УН у ЕУ, па катастрофалним питањем Међународном суду правде, па 2011. године када су постављени прелази (за нас "административни", а за Приштину и признаваће "гранични"). И ти људи данас осећају "бојазан" због нечег што ради Александар Вучић који је из безизлазне позиције и затворене приче успео да нас доведе до тога да данас чак и представници ЕУ или САД кажу да су ово разговори о "нормализацији", а не о "признању". Смешно.

* Народна странка је расписала петицију за одржавање референдума на којем би се грађани изјаснили о европском предлогу. Шта кажете на то?

- Кажем да би они, да имају трунку морала, одговорности и образа, морали да ћуте по питању Косова и Метохије. Ако је неко нанео штету нашим интересима, то је онда Вук Јеремић. Ипак је он једини човек који је заслужио насловне стране албанских медија које су громогласно, целом свету, поручиле "Хвала, Вуче!". Но, да подсетим на још неке ствари које показују прави однос њиховог председника и њихове странке према Косову. Крајем јула 2018. године Вук Јеремић је најавио референдум о Косову. Дословце је рекао:

"Имам информације да ће се 4. новембра 2018. године одржати референдум о Косову, као и ванредни парламентарни избори у Србији". И је л' се одржао? А је л' се Јеремић извинио? Није - ни једно ни друго. Даље, подсетићу само на неке информације које смо сазнали преко депеша Викиликса, а које показују праве намере Вука Јеремића и тадашњег државног руководства. На пример, депеша "10STATE9661": "Рекао је (Вук Јеремић) да је питање које је упутио МСП о проглашењу косовске независности представљало паметан дипломатски и политички потез, који ће омогућити српској влади да изађе из косовског проблема и фокусира се на евроатлантске интеграције". Дакле, можда такво питање није било грешка. Можда је поента Јеремића била да покуша и помогне и утврди независност тзв. Републике Косово, а у замену не само за европске, већ и за атлантске интеграције, тј. чланство у НАТО. То би било потпуно у складу са њиховом тадашњом политиком, што смо могли да видимо из других депеша. Депеша "07BELGRADE925", од 28. јуна 2007. године: "Западне дипломате истичу да су Јеремић, Тадић и ДС више пута сасвим јасно ставили до знања да су за улазак у ЕУ и НАТО и да је то за њих највиши приоритет". Или депеша "07USNATO484" од 5. септембра 2007. године: "Јеремић на састанку у седишту НАТО рекао да Србија жели пуноправно чланство у Алијанси и да Тадић жели исто". Сасвим је стога јасно да је Јеремић чинио све да Србија постане члан НАТО, да је обмањивао грађане, баш као и Тадић и остали из ДС, а чији су сателити данас бисери расути по целој опозицији, да је активно помагао независност тзв. Републике Косово како би помогао "српској влади да изађе из косовског проблема и фокусира се на евроатлантске интеграције" и како би се домогао неке позиције у међународној политици, као што је позиција генералног секретара УН. За то му је требала подршка запада и он је био сасвим спреман да за ту подршку тргује Косовом. Зато и питање Међународном суду правде, зато ћутање на проглашење независности, зато пребацивање преговора из УН у ЕУ. То је цела истина. То је Вук Јеремић и то су принципи и морал Народне странке.

* Лидер ССП Драган Ђилас изјавио је да очекује изборе, и београдске и парламентарне, до краја године. Шта ви кажете?

- Не знам зашто Ђилас тражи изборе - ако му је веровати на реч, он крајем ове године престаје да се бави политиком. Човек је још у фебруару 2014. године рекао да престаје да се бави политиком када просечна плата у Србији буде 800 евра, а незапосленост 10%. Овај други услов смо давно испунили и спустили незапосленост испод 10%, а просечна плата у Србији ће бити изнад 800 евра до краја ове године. Било би у реду да нам сад честита и да се повуче из политике. Слична ми је порука и за све остале. Сви они су показали народу шта умеју, колико су радни и вредни, и каква им је визија Србије. Током њихове власти борили смо се да не будемо последњи по платама у региону, да не причам о дометима спољне и унутрашње политике, затвореним музејима, распродатим ресурсима - од биоскопа до водоизворишта. Ипак, да будем сасвим искрена, њихови "позиви" на изборе ми звуче прилично неубедљиво. Говоре о изборима, а надају се да их неће бити. Ми из Српске напредне странке смо увек спремни за изборе.

* Шта се дешава са формирањем великог Народног покрета за државу?

- Покрет је у процесу формирања и то траје, захтева време и јавност ће бити благовремено обавештена о свим даљим корацима.

* Имате ли неке нове информације о могућим чиниоцима, у односу на пре месец дана?

- Немам ништа ново што већ није речено. Могу само да поновим да је циљ председника Вучића да у том покрету не буду само политичке странке, већ да буде много свеобухватнији и шири. У покрет су добродошли сви, и радници, занатлије, интелектуалци, академици, уметници, спортисти, различите организације и удружења. Једном речју, сви они којима је једини циљ боља и успешнија Србија.

* Министар у вашој влади Раде Баста прилично солира у последње време - тражи хитно увођење санкција Русији, нуди помоћ Виталију Кличку. Како то коментаришете?

- Остајем доследна томе да у медијима не коментаришем рад својих министара. За то служе седнице Владе. Оно што могу да кажем јесте да грађане не занима појединачан став министара на сваку тему. Замислите како би то изгледало када би свако од министара износио сопствени став на политичке и друштвене теме. То би била какофонија у којој би влада изгледала као ријалити. Министри су ту да раде свој посао, да дају све од себе, у својој области, да би грађани живели боље, а не да се баве собом, сопственом агендом и својом популарношћу. Када Влада установи и заузме одређени став, дужност мене и свих министара је да то поштујемо, без изузетка.

* Прети ли свету криза већа од оне из 2008. године? И како дешавања у свету могу да се одразе на Србију?

- Не могу, а да се не сетим да, када је Александар Вучић постао премијер, прво што га је сачекало биле су катастрофалне поплаве. Годинама након тога радите, стабилизујете јавне финансије, крене раст плата и пензија, светски првак сте у привлачењу инвестиција, и онда свет буквално стане - догоди се корона вирус. Године пандемије, изгубљених људских живота, невероватна борба здравствених радника, непланирани трошкови и тектонске промене у усмеравању новца из буџета. Таман све почне да се смирује, дешава се рат у Украјини. Поносна сам што Србија, упркос свему овом, наставља да иде напред крупним корацима. Морамо да нађемо снаге и начин да сачувамо све ово што смо створили у последњих 10 година и да стварамо даље.

* Инфлација је изнад 16 одсто, цене дивљају. За нешто за шта нам је прошле године требало 5.000 динара у продавници, данас нам треба макар 7.000. Има ли краја томе?

- Хвала вам на овом питању јер се овај аргумент веома често чује од оних који нам данас објашњавају да је просечна плата од 300 евра, када су они били на власти, већа него данашња од 700 евра, а да су људи боље живели када је незапосленост била 25%, него данас када је испод 9%. Наша инфлација је везана за инфлацију у Европи, и 2/3 инфлације је увезено. Неке од суседних држава су имале и већу инфлацију од Србије, попут Мађарске и Румуније, да не причам о балтичким земљама, тако да је очекивано да у таквом окружењу и наше цене расту. Ми смо са ограничењем цена основних животних намирница и горива, као и уз добре мере НБС, успели да успоримо инфлацију. Оно што је најважније јесте да је раст плата и пензија већи од раста инфлације тако да и у тешким временима успевамо да одржимо стандард грађана.

* Шта ће бити с платама?

- Очекујемо да Србија настави раст привреде и раст зарада. Због све већег броја послова у новим индустријама попут ИТ, али и инвестиција веће додате вредности, имамо из године у годину значајан раст зарада. Ове године очекујемо да ће до децембра 2023. године просечне зараде бити преко 800 евра. У Београду је просечна зарада већ сада 930 евра, и биће већа од 1.000 евра до краја године, тако да ће просечна зарада у Београду бити изнад просечних зарада у неколико држава чланица ЕУ, а верујемо да ће и остатак Србије да прати тај раст и достигне ниво суседних ЕУ држава за неколико година.

Извор: Блиц