Надлежност ресора Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питaња, које предводи министар Никола Селаковић, изузетно је широка, а рад му је директно везан за потребе грађана. Према речима министра Селаковића, ускоро нас очекује, после 18 година, усвајање новог Закона о безбедности и здрављу на раду. Поред тога што ће казне бити пооштрене, како је рекао, новим законом уводе се и нове обавезе за послодавце, као што је то да обезбеди одговарајуће лекарске прегледе о свом трошку.

- Такође, побољшање положаја младих на тржишту рада, које треба да се огледа у порасту запослености, један је од приоритета Министарства и Владе Србије. Прошле године започели смо са припремама за спровођење програма "Гаранцијa за младе", који подразумева да млади до 25 година добијају понуду за посао или наставак образовања, праксу или обуку од четири месеца од уласка у статус незапослености или напуштања, односно завршетка формалног образовања. Током 2023. године настављамо са спровођењем акционог плана, а средства су обезбеђена из ЕУ фондова и буџета. Такође, настављамо и са програмом "Моја прва плата", захваљујући којем се у 2022. години повезало око 9.000 кандидата са више од 5.000 послодавацa. Почела је примена и Закона о социјалном предузетништву и радити на томе да тешко запошљива лица, попут особа са инвалидитетом, старији од 50 година, Роми, жртве породичног насиља, или жене са села, дођу до запослења. Држава је у 2023. години само за субвенције предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом издвојила 625 милиона динара и још 550 милиона динара за мере подстицања запошљавања особа са инвалидитетом, које спроводи НСЗ. Циљ нам је да људима, који су корисници новчане социјалне помоћи, али који су радно способни, омогућимо да раде, што ће унапредити квалитет њиховог живота и смањити издвајања државе.

- Ове године поделићемо и прве борачке споменице нашим борцима који су учествовали у ратним сукобима 1991 - 1999. године, који су први стали у одбрану државе када је то било најпотребније, а који су годинама уназад били на маргинама друштва. Радићемо на даљем унапређењу положаја борачко-инвалидске популације, посебно код остваривања права на здравствену заштиту, у чему очекујемо значајну подршку Министарства здравља и РФЗО. Отворићемо и нови герентолошки центар у Ваљеву, чиме ћемо додатно ојачати капацитете смештаја за најстарије суграђане.

* Како оцењујете издвајања државе за помоћ најугроженијим категоријама становништва?

- Око 89 одсто укупног буџета Министарства, који износи 172 милијарде динара, одлази на социјална давања, од чега скоро 88 милијарди динара за децу и породицу, а око 32,8 милијарди за новчану социјалну помоћ најугроженијима. Скренуо бих пажњу на две веома битне чињенице. Увођењем система "Социјална карта" при центрима за социјални рад, а што је ништа друго до регистар у којем се налазе подаци државних органа, који су од значаја социјалним радницима приликом доношења одлука о томе да ли неко лице испуњава законом прописане услове да буде корисник неког права, дошли смо значајних сазнања. Рецимо, пронађени су случајеви неоснованог вршења исплата и након што су лица преминула, и то у више од 5.600 случајева. Установљено је у више од 30.000 случајева да је дошло до повећања имовине или прихода породица које користе неку врсту новчане помоћи, а која то нису пријавила. То не значи да ће они аутоматски престати да примају новчану помоћ, већ да социјални радник треба да утврди да ли нове околности утичу на то право. Са друге стране, Социјална карта је помогла да центри за социјални рад проактивно делују према грађанима да могу да остваре додатно право, што је јединствен пример бриге и односа државе према грађанима. У 96.668 случајева грађани су обавештени да могу да буду корисници неке услуге социјалне заштите, а што до сада нису знали. Дакле, систем "Социјалне карте" јесте одличан инструмент за достизање праведне и ефикасне расподеле социјалних давања. Поред тога, кроз Закон о финансијској подршци породици са децом, омогућене су субвенције за мајке приликом куповине прве некретнине, уколико испуњавају законом прописане услове. До сада су средства, у износу од 2.196.497 евра, одобрена за 169 мајки. Србија данас, захваљујући политици коју спроводе председник Александар Вучић и Влада, није више Србија од пре 10 година, када су грађани живели у двоцифреној незапослености, често без било каквих социјалних примања или могућности да им држава помогне. Данас се о проблемима наших грађана који живе тешко, а има доста таквих, говори, не скривамо се од њих, већ покушавамо да њихове проблеме решимо и да им помогнемо.

* Колико ће пензионерске картице значити нашим најстаријим суграђанима?

- Демографска слика Србије, нажалост, последњих година обележена je трендовима депопулације и демографског старења. Становништво Србије стари као нација и све је више суграђана којима је потребна додатна подршка државе, али и целог друштва. Јачање привреде, отварање фабрика, прилив директних страних инвестиција, довели су до раста запослености. Зато данас можемо да спроводимо мере подршке усмерене ка пензионерима. Новембарским и јануарским повећањем, пензије у Србији увећане су за 20,8 одсто. До краја године очекује нас још један двоцифрен раст пензија, како је најавио и председник Вучић. Картице за пензионере још једна су потврда одговорне политике коју спроводи председник Вучић, али и показатељ да Србија није више земља транзиције, већ држава која корача чврстим корацима напред. За мање од два месеца за картицу се пријавило 583 хиљаде наших најстаријих суграђана.

* А колико помаже најмлађим суграђанима, првенствено код запошљавања?

- Као што сам већ навео, један од најважнијих пројеката јесте програм "Гаранција за младе", који ће се делом финансирати из буџета, а делом уз подршку ЕУ. Циљ нам је да свака млада особа до 25 година добије запослење чим заврши школовање, или да се омогући дошколовавање у оним случајевима, када млади са постојећим образовањем или занимањем представљају теже запошљиву категорију. У 2023. години за активне мере запошљавања издвојено је скоро седам милијарди динара. Једна од циљних група јесу и млади старији од 30 година за које је, преко Националне службе за запошљавање, предвиђен низ обука, тренинга и едукација, како би стекли вештине и знања која су потребна на тржишту рада. Циљ нам је да наши млади остану у својој земљи, овде граде каријере, оснивају породице и да своју децу сутра уче о својој земљи, историји, култури. Само на тај начин можемо да обезбедимо будућност нашем народу и нашој држави.

* Колико се Србија променила у последњих десет година? И које бисте области издвојили као оне у којима смо највише напредовали?

- На то питање најбоље могу да одговоре грађани Србије. Управо они, дајући на сваким изборима подршку председнику Вучићу, показују да председник и Влада, чија је окосница Српска напредна странка, спроводе политику која даје резултате. На коју год страну да погледате, према Суботици, или према Нишу, Лозници или Бору, видећете промене на боље. Видећете нове путеве, фабрике, мостове, нове школе, дечије вртиће, паркове, али и обновљена позоришта, домове културе. Београд и цела Србија, постали су велико градилиште и велико тржиште рада. Пре само 10 година суочавали смо се са двоцифреном незапосленошћу, а данас је стопа незапослености 8,9 одсто. Пензије су повећане за 20,8 одсто у претходна четири месеца, а до краја године биће још веће. Србија је постала стуб стабилности у региону, има пријатеље на Истоку и на Западу, разговара са свима. Бори се за своје интересе, спроводећи своју политику, али уважавајући свакога. Србија, са председником Вучићем на челу, је Србија која иде напред, која препознаје потребе својих грађана и бори се за њихов још бољи живот и будућност.

Извор: СНС Информатор