Бивши гувернер, бивши државни секретар у Министарству финансија и бивши економски аналитичар ћаскају синоћ у једној емисији о некада "лепом" животу, рекао је потпредседник Владе и министар финансија и потпредседник Главног одбора Српске напредне странке Синиша Мали.

Било би симпатично да је виц, али ипак је наша реалност.

Укратко, из њиховог излагања закључујем да је све у Србији некада било добро, данас ништа не ваља, све је статистичка игра.

Шошкић, Никезић и Ћулибрк, три истомишљеника у емисији која нам стално даје "два" угла, синоћ су нас подсетили зашто никада не смемо дозволити ни један једини корак уназад у нашој земљи.

Сви ови борци за личне интересе су нас довели до руба економске пропасти пред којом смо били и, морам вам рећи, Србија се нагледала тих стручњака док је била загледана у свој новчаник и борбу за живот.

О српској економији ми тако данас слушамо од бившег гувернера Народне банке Србије који је вероватно најнеуспешнији у њеној историји, будући да његово име стоји уписано на овој функцији у време када је курс вишеструко скочио за само неколико година. Тај исти познавалац српске економије је дозволио инфлацију од 11 одсто када кризе није било, али зато је сада "шта би било кад би било" стручњак.

Раме уз раме о српској економији инспиративно говори и Никезић, економска узданица Драгана Ђиласа из времена када је инкасирао 619 милиона евра док је био градоначелник Београда, када ставка стране директне инвестиције у Србији готово да није постојала, када су плате и пензије биле недостојне достојанственог живота, када смо живели на рубу банкрота, маштали о запослењу, брзим возовима, доласку фабрика.

Данас, када смо након таквих стручњака отворили око 400.000 радних места више, када имамо стабилан курс, раст инвестиција, плата, пензија и стандарда, не дамо вам наше економске успехе. Не дамо вам радна места која коначно имамо, нећемо вам дати да урушите стабилност коју смо с тешком муком постигли јер смо се опорављали од вашег управљања овом земљом и анализирања личних позиција.

Вама је, сигурно, било добро. Али, људима са вама, чак ни у просеку није.

Јер су зарађивали око 300 евра, данас више од 700. Пензионери нису питали када ће повишица, него да ли ће бити пензија. Привредници су гледали у девизни курс више него што пољопривредници гледају прогнозу времена. Грађани су немоћно гледали у земљу у којој се ништа не гради, земљу без инфраструктуре, без нових болница, школа, путева.

Данас живе у земљи која је у јеку пандемије, која је зауставила светску економију, изградила три болнице. Данас је њихова земља у 2020. и 2021. години кумулативно била најбрже растућа економија у Европи, а након Мисије ММФ-а стижу похвале свим изведеним реформама. Данас грађани добијају помоћ своје земље, имају државни апарат на који могу да се ослоне, систем који је грађане и привреду помогао у кризи са девет милијарди евра.

Они то виде. А, осим тога, јасно се сећају времена када чак ни статистика није била толико моћна.

Извор: Танјуг