Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић честитао је свим запосленима у грађевинској индустрији њихов празник - Дан грађевинара Србије и поручио да држава чини све како би они имали боља примања и услове рада.

Дан грађевинара обележава се у знак сећања на тродневни штрајк радника који је окончан 8. августа 1940. године, а уследио је после неуспешних преговора синдиката и послодаваца о промени колективног уговора и повећању надница.

Министар Весић рекао је, за Танјуг, да грађевинска индустрија Србије последњих 10 година бележи константан раст и експанзију и да доприноси снажно развоју бруто домаћег производа Србије (БДП).

Министар Весић рекао је да је када се упореде вредности из 2013. године са оним оствареним у 2021. години грађевинска активност на територији Србије порасла за три пута, односно за 307 одсто.

"У односу на 2013. годину, у 2021. години учешће грађевинске индустије у БДП је дуплирано, односно са три одсто порасло је на шест одсто", рекао је министар Весић.

Према његовим речима, последица овог тренда раста је и пораст тражње за грађевинским радницима различитих профила, као и раст нивоа запослености у грађевинској индустрији.

Раст запослености у грађевинској индустрији, додаје, у периоду од 2018. до 2022. године износи просечних 6,28 одсто међугодишње, док је укупан ниво запослености просечно растао 2,37 одсто.

"На крају прошле године грађевинска индустрија учествовала је у укупној запослености са 7,5 одсто", рекао је министар Весић и додао да је укупан број запослених у грађевинској индустрији у периоду од 2018. до 2022. године порастао за 36.616 људи.

Министар Весић навео је и да је укупан број запослених на крају прошле године у грађевинској индустрији био 169.771 људи.

"У првом кварталу ове године имали смо 170.255 запослених са просечном бруто исплаћеном зарадом од преко 94.000 динара, што је за 17 одсто више него у истом периоду 2022. године", рекао је министар Весић.

Према његовим речима, евидентно је и да недостатак радне снаге на тржишту има утицаја на раст просечних зарада у грађевинској индустрији.

Међутим, министар Весић наглашава да у првом кварталу ове године, према подацима које је радила Привредна комора Србије, 64,8 одсто компанија из сектора грађевинарства није мењало ниво запослености.

Такође, чак 56 одсто компанија констатовало је да у другом кварталу није планирало смањење броја радника.

"Чак 41,5 одсто послодаваца у грађевинској индустрији очекивало је повећање броја запослених у трећем кварталу", рекао је министар Весић и додао да је према расположивим подацима грађевинска индустрија на другом месту по пријављеним потребама за запошљавање.

Министар Весић рекао је и да у грађевинарству недостају радници свих стручних спрема, а нарочито оних са ниском стручном спремом занатског типа.

"Подаци показују да у сектору грађевинарства по броју радника доминирају радна места са ниским степеном стручне спреме занатског типа, тесари, зидари, армирачи, помоћни радници", рекао је министар Весић.

Подсетио је да домаћа предузећа нуде стипендије за ученике који се определе за ова занимања, али да је заинтересованост ученика, ипак, и даље мала.

Министар Весић навео је и да ће у будућности бити све већи дефицит искусних квалификованих радника, пре свега, због лоше старосне структуре радне снаге.

Усвојене измене и допуне закона које се тичу запошљавања радника, како је рекао, требало би да олакшају да се у грађевинарству запосли и већи број страних радника.

"Тренутно је у Србији највећи број ангажованих страних радника у грађевинарству из Турске, затим из Египта и Индије", рекао је министар Весић и додао да ангажовање странаца показује да Србија постаје земља у коју желе да дођу људи из других земаља и могу да зараде боље него у својој земљи.

Министар Весић осврнуо се и на недавно усвојене измене и допуне Закона о планирању и изградњи, истичући да ће оне омогућити већу експанзију грађевинске индустрије.

Министар Весић подсетио је да се тим изменама и допунама закона, осим убрзања поступка за издавање грађевинске дозволе, укидањем конверзије уз накнаду ослобађа и око 5.000 локација које су биле заробљене и на којима ће моћи да се изгради око 15 милиона квадрата.

"Ако знамо да око 700 евра кошта изградња једног квадрата, то је негде око 10,5 милијарди евра директног прихода у БДП земље. Купопродајни уговори ће вредети више од 22 милијарде евра, када би се сви ставили у функцију, а то је преко две милијарде евра од пореза на додатну вредност (ПДВ), више од 1,2 милијарди евра од пореза на добит предузећа и скоро 700 милиона евра од доприноса за грађевинскво земљиште, а да не причамо о томе да ће се упослити и велики број радника", закључио је министар Весић.

Извор: Танјуг