Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић истакао је да је наставак реализације свих пројеката који се тичу изградње путева и железница у Србији упркос економској кризи која влада у Европи највећи успех његовог ресора у првих шест месеци.

"Радимо пругу Нови Сад-Суботица, чија је дужина 108 километара и оно што је важно то је да је убрзан, померен рок за завршетак пруге са 2025. на 2024. годину. Тако да ћемо ми крајем следеће године имати завршену пругу," рекао је Весић за Танјуг, поводом шест месеци рада Владе Србије.

Весић је истакао да је отворена и саобраћајница између Новог Београда и Сурчина, а да ће током ове недеље бити отворен први део Моравског коридора - скоро 17 километара.

"Већ у јуну ће бити отворена обилазница око Београда до Бубањ потока, што су заиста важни резултати. Оно што је веома значајно, то је да је пет регионалних пруга чије смо ми пројекте кандидовали ушло у европску мрежу пруга, што значи да ћемо моћи да добијемо грантове да би смо ми могли то да радимо. Започели смо програм "Запловимо Србијом" који подразумева да ћемо осим две луке Богове и Прахово чији су тендери завршени, и Сремске Митровице који је у току, да градимо читав низ марина пристана, међународних пристана", рекао је Весић.

Истиче да је Србија објединила путарину са Северном Македонијом, односно да је успостављен интероперабилни електронски систем наплате путарина, тако да ће путем електронске наплате ускоро грађани моћи да се ауто-путевима у Србији, али и Северној Македонији, крећу без додатних заустављања ради куповине система електронске наплате у једној или другој земљи.

"Створили смо све предуслове да се потпише изградња још једне веома важне брзе саобраћајнице. То ће се десити у неколико наредних месеци, а то је између Бачког Брега и Накова које обухвата, Сомбор, Кулу, Врбас, Србобран, Бечеј и Кикинду, чиме заиста само показујемо да наставаљамо са изградњом инфраструктуре", навео је Весић.

Весић је истакао да оно чему ће се Министарство у наредном периоду посветити јесте да преокрене "негативан тренд када је у питању градња".

"Што због рата у Украјини, јер инвеститори се мање одлучују да инвестирају, што због пораста цена кредита, јер су кредити скупљи. Што због неких наших проблема, јер неке локалне самоуправе не издају довољан број дозвола оним темпом којим би требало да издају по закону, што због недостатка радне снаге и то ћемо решити кроз измене и допуне Закона о планирању изградње који ће нам омогућити брже и ефикасније издавање дозволе, укидање конверзије, чиме ћемо ослоббодити 5.000 локација на којима може да се гради 15 милиона квадрата", рекао је Весић.

Весић је додао да ће се у наредном периоду радити и на уређењу друмског превоза.

"Ми смо се изборили за већи број дозвола када су у питању наши превозници у Мађарској и Немачкој. Следи нам то са Италијом, Аустријом и Пољском и са земљама у којима доста возе наши превозници. Покренули смо са свима њима захтев да се либерализује превоз", истакао је Весић.

Наводи да је потребно још доста урадити по питању уређивања међумесног и комби превоза јер како је оценио "то сада функционише малтене без икаквог реда" и додаје да је време да држава уреди тај сегмент како би корисници били задовољнији и заштићенији.

"Настављамо и изградњу инфраструктуре. Чека нас отварање ауто-пута Шабац-Рума у септембру, отварање другог дела Моравског коридора у октобру до Појата, завршетак Кузмин-Сремска Рача до краја године, завршетак Паковраће-Пожега", рекао је Весић.

Истиче да је веома задовољан што му је поверено управљање ресором за који оцењује да је најлепши у Влади.

"Свуда имате велику одговорност када водите било које министарство, али ово је министарство у коме се јако брзо виде резултати и где можете да кажете да сте учествовали у тој великој промени Србије која је суштински визија председника Вучића. Да се Србија саобраћајно повеже и промени. Јер без развоја инфраструктуре нема економског развоја земље", рекао је Весић.

Како је истакао, уколико се погледа његов ресур и када је у питању изградња инфраструктуре у Србији делује као да економска криза не постоји у Европи, а да у прилог томе иде податак да је ове године издвојено 3,6 милијарди евра за инфраструктуру, а то је како је рекао, "више него икада у историји".

Извор: Танјуг