Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Горан Весић позвао је општине и градове да искористе новац који им је на располагању у оквиру "LIID" пројекта за развој јединица локалне самоуправе, који је вредан око 300 милиона долара.

Министар Весић рекао је да је 145 локалних самоуправа добило новац, а да ниједна није добила мање од 700.000 долара, што је за неке локалне самоуправе чак трећина њиховог буџета, док је Београд, примера ради, добио 9,9 милиона долара.

Министар Весић захвалио се председнику Републике Србије Александру Вучићу што је дао подршку развоју "LIID" пројекта, јер он најбоље разуме колико је важно да се развија сваки део наше земље.

Министар Весић је појаснио да су средства бесповратна, а у оквиру овог програма општине припремају пројекте и имају широк дијапазон активности које могу да спроведу и конкуришу са пројектима - да граде локалне путеве, паркове, стазе за бициклисте.

"Позвао сам општине да укључе грађане у избор пројеката. Новац могу да потроше на један или више пројеката, како они одлуче, али у сваком случају пројекти морају да буду у складу са циљевима који су дати и важно је да се повећа комфор живота људи у тим местима после реализације пројеката", додао је министар Весић.

Говорећи о пројектима у области саобраћајне инфраструктуре, најавио је да ће ове недеље бити отворено првих 5,5 километара аутопута Ниш - Мердаре.

"Настављамо са отварањем нових деоница путева. Током октобра чека нас отварање и 21 километра ауто-пута Рума - Шабац, а после тога се радови настављају од Шапца до Лознице. До краја октобра биће завршено нових 10 километара Моравског коридора, од Макрешана до Кошева, чиме ће Крушевац потпуно бити повезан на ауто-пут", рекао је министар Весић.

Измене Закона нису против интереса грађана, усвојено доста амандмана

Министар Весић поново је одбацио наводе да су измене Закона о планирању и изградњи против интереса грађана и истакао да оне, пре свега, обезбеђују већу заштиту људи што је, између осталог, предвиђено и обавезом инвеститора да пре пријаве радова морају имати полису осигурања од штете трећим лицима.

Министар Весић је рекао да се до сада често дешавало, посебно када се ради у граду, да се грађани жале како су им напрсли зидови на зградама због радова на плацу поред, као и на друге проблеме који су се успут појављивали.

"Сада, када постоји полиса осигурања, тачно ће се знати стање свих суседних зграда и онда ће на основу тога грађани моћи да наплате штету из полисе осигурања, неће чекати да добију фирму на суду која најчешће оде у стечај и тако никада не наплате штету која им је нанета", рекао је министар Весић.

Навео је да се такође уводи обавеза инвеститора да пре добијања употребне дозволе предају доказ о кретању грађевинског отпада.

"До сада смо имали ситуацију да инвеститор плати некоме да одвезе грађевински отпад, али да део компанија које то раде отпад никада не одвезу на званичну депонију, већ га сипају успут на ливаде. То више неће бити могуће јер инвеститор неће моћи да добије употребну дозволу уколико не докаже да је отпад предао овлашћеном оператеру", рекао је министар Весић и додао да ће то смањити велики број дивљих депонија.

Навео је да се изменама закона уводи обавеза да сви који граде нове станове морају да имају енергетске пасоше што, додао је, значи да ће се нови станови продавати са тим документом.

Што се тиче старих зграда, министар Весић наводи да постоје три рока - рок од три године који је држава сама себи дала да уради енергетске пасоше за своје зграде, пет година за правна лица, банке, осигуравајућа друштва, компаније, а десет за стамбене зграде, с тим што у том случају елаборате о енергетској ефикасности неће плаћати грађани већ локалне самоуправе.

Министар Весић је истакао да се овим изменама закона уводи никад боља заштита објеката културе и са тим у вези поменуо је обавезу да Завод за заштиту споменика, уколико сматра да у делу града за који се ради урбанистички план постоје објекти под заштитом, има право да изради елаборат о заштити споменика културе који постаје саставни део урбанистичког плана.

"Уводи се чак и право Завода за заштиту споменика да у културно-историјским целинама могу да утичу на изглед фасада и зграда које нису под заштитом како би се очувао амбијент који има та целина", рекао је министар Весић.

Додао је да се уводи и конзерваторски надзор, што значи да заводи за заштиту споменика, када се ради реконструкција зграда под заштитом, у сваком тренутку могу да зауставе радове.

Министар Весић је истакао да се уводи и обавеза да они који дају услове, када једном дају услове не могу више да их мењају током поступка, као и обавеза да секретаријати који издају грађевинску дозволу или локацијске услове, када једном дају примедбе инвеститору, не могу више да их мењању и уводе нове примедбе.

"То ће све битно убрзати поступак издавања грађевинских дозвола, довести до боље заштите објеката под заштитом завода за заштиту споменика, довести до веће транспарентности поступка и већег броја грађевинских дозвола", рекао је министар Весић.

Истакао је да је усвојено доста амандмана и као пример навео предлог који се тиче блокова на Новом Београду, да није дозвољена конверзија у отвореним блоковима.

Када су у питању измене и допуне Закона о озакоњењу, које је иницирао председник Вучић, министар Весић је подсетио да ће тим изменама грађанима који живе у бесправно изграђеним становима бити омогућено да се легално прикључе на струју, воду, грејање и гас.

Извор: Танјуг/ТВ Пинк